Чињеница је да је школовање у интернату у Сједињеним Државама велика инвестиција. Међутим, управо као инвестицију треба је посматрати – амерички образовни систем пружа могућности које је тешко пронаћи у пољском школству.
Према подацима Independent School Council, организације која окупља приватне школе са интернатом, прошле године број пољских ученика у Великој Британији, односно у земљи где има највише таквих школа, порастао је за 37%. Пораст од 37% је веома висок, у другим земљама света тај број ученика остаје на истом нивоу као претходне године, понекад незнатно опада или расте за 0,5-1%, а у Пољској овај раст од 37% је заиста значајан – истиче Барбара Саламон, а затим додаје: Када сам започињала своју каријеру, практично сви ученици који су одлазили из Пољске били су средњошколци, после другог разреда, односно одлазили су на последње две године школовања. Заправо, толико је довољно да се стекне британска диплома A-levels или међународна матура. Међутим, откако у Пољској нема гимназије, отприлике 40% ученика одлази већ после осмог разреда на четири године школовања. Важно је напоменути да око 20% мојих штићеника чине још млађа деца – најмлађи који одлазе са мном имају 11 година, сваке године има неколико таквих, а у швајцарским школама већ има и седмогодишњака из Пољске, али ту је реч о породицама које већ имају вишегенерацијску традицију таквог школовања.
Drugо dete, druge potrebe
Често ми родитељи долазе захваљујући такозваној „усменој препоруци” – неко од познаника им је препоручио одређену, страну школу. Међутим, ту почиње мој посао – то што је нека школа одговарајућа за једно дете, не значи да ће бити добра и за друго. Уосталом, не постоји идеална школа. Обично моји сусрети почињу консултацијом са родитељем – правимо план рада, разговарамо о томе да ли уопште за њихову породицу такав одлазак има смисла. Када већ започнемо сарадњу, радимо дијагностику ученика. Дете ради тестове, у зависности од узраста и нивоа познавања страног језика. То су различити тестови – језички, тестови склоности ученика. Ја увек лично обављам интервју са сваким учеником и на основу информација које имамо, припремамо предлоге пет или шест школа које одговарају профилу датог ученика и очекивањима родитеља. Обично бирамо две или три школе у које шаљемо пријаве –прича образовна саветница Барбара Саламон, и додаје: Не постоје две исте школе и чак и ако су сличне, јер да, већина интерната у Европи су школе са британским програмом, односно A-levels на нивоу средње школе или са програмом међународне матуре IB. И ту обично почињем од тог разликовања, који ће то програм бити. Ређе у Европи има школа са америчким системом, али у Сједињеним Америчким Државама су углавном такве или са поменутом међународном матуром IB. Програми се толико разликују да ако је за одређеног ученика одговарајући IB, онда A-level уопште није, и обрнуто.
Америчке школе са интернатом увек траже културну разноликост међу ученицима, а пољске породице традиционално васпитавају усредсређене, отворене, мотивисане и креативне младе људе. Уопштено говорећи, ове особине карактера у комбинацији са авантуристичким духом подстичу ученике да постижу неочекиване резултате. Америчке школе са интернатом нуде захтевне, али и веома разноврсне и занимљиве академске програме. Учење кроз искуство, разноврсне културне размене у оквиру програма са интернатом и вредновање индивидуалне креативности омогућавају ученицима да креирају сопствени пут – описује представник једне од школа са интернатом.
А интересовање за овакав начин учења је све веће, што потврђују речи представника школе, чији се један од интерната налази на Бродвеју у Њујорку, изнад продавнице Тифанија: Као IB World School, Léman Manhattan Preparatory School има за циљ да припреми ученике да постану ангажовани грађани света и самоуверени лидери, вођени снажним осећајем сврхе. Мисија школе огледа се у њеној разноликој међународној заједници, која ове године обухвата ученике из више од 70 земаља. Ова разноликост обогаћује Léman искуство, подстичући окружење у којем ученици деле различите перспективе, језике и културе. За нове студенте, било из Варшаве или из Шенжена, пријатељска атмосфера Léman-а и глобални начин размишљања обезбеђују лаку интеграцију у живу школску заједницу. Пољска постаје све атрактивније тржиште за школе попут Léman-а, јер растућа средња и виша класа тражи квалитетно међународно образовање. Многе пољске породице радо улажу у америчко образовање познато по академским стандардима и холистичком приступу – идеална припрема за децу спремну за развој у глобализованом свету.
Школе у САД стављају акценат на разноврсност и индивидуални приступ
Как истиче представник школе Cardigan Планинска школа из Њу Хемпшира – Диверзификација међународних уписа је приоритет канцеларија за пријем многих најбољих интерната у Сједињеним Државама. Разнолика школска заједница доноси корист свим члановима – и ученицима и наставницима – повезујући људе из различитих култура и средина. Разнолика школска заједница доноси корист свим члановима – и ученицима и наставницима – повезујући људе из различитих култура и средина. Да би постигли овај циљ, особе задужене за пријем настоје да сарађују са реномираним и искусним компанијама за едукативно саветовање у земљама у којима постоји изражено интересовање потенцијалних породица за студирање у иностранству. Овакви разговори представљају прилику за породице да сазнају више о појединачним школама и њиховим програмима, као и за представника школе да разуме образовне циљеве потенцијалних кандидата, како би се утврдило да ли постоји добра подударност између ученика и институције.
Мотивације за одабир оваквог начина учења за дете су различите. Госпођа Барбара дели родитеље у три категорије – родитељи ученика који су често веома талентовани, веома амбициозни, који желе да њихово дете студира на најбољим универзитетима света, дакле Оксфорд, Кембриџ, Ајви Лига у Сједињеним Државама. Друга група су родитељи деце која имају много ваннаставних активности – на кампусима школа са интернатом може се практично радити све. То су као мала села која подсећају помало на универзитетске кампусе у Сједињеним Државама. Наравно, свака школа има свој профил и своје јаке стране, јаке спортове, јаке уметничке активности. И то помаже логистички –примећује Барбара Саламон.
Наш син има само 14 година, тако да нисмо раније размишљали о томе да када наше дете заврши основну школу, да ће ићи у школу у иностранству. Размишљали смо о трећој и четвртој години, односно последњим разредима средње школе. Такав је био наш план.
Син је отишао на пробу у Канаду на летњу школу. Вратио се одушевљен, али све време смо разговарали о томе да размишљамо о трећем и четвртом разреду гимназије. И били смо усмерени на Канаду, као проверен систем, али и безбедно место. Све је заправо почело од прошлогодишњег сајма Boarding School Expo који је организовала Excellence in Education Барбаре Саламон. Отишли смо тамо само да видимо шта се дешава, мало да послушамо, без икаквих конкретних очекивања. Тамо смо разговарали са представницима различитих школа. На крају смо пристали да разговарамо и са школама из САД.
Трећа група су родитељи ученика са решењима из психолошко-педагошких саветовалишта. У Пољској имамо све више таквих ученика, уопште у свету, зато што расте свест и све је боља дијагностика тих различитости. А пољске школе нису увек у стању да се адекватно побрину за таквог ученика, углавном због недостатка стручног кадра. Са друге стране, школе са интернатом имају одличан кадар, много асистената, пуно подршке за такве ученике и, ако је у одговарајућој школи, тај ученик може да развије своје таленте и да не буде толико фрустриран као што често јесте у пољској школи –истиче саветница за образовање.
Одлазак у школу у иностранству – разлог за бригу?
Родитељи се најчешће плаше губитка везе са дететом, а на другом месту је брига за безбедност, јер ипак млад човек, тинејџер, функционисаће у другој земљи, стотинама или чак хиљадама километара од куће – примећује Барбара Саламон, власница Exellence in Education. Te brige često nestanu već posle nekoliko meseci boravka deteta. Zašto? Zato što je ta veza malo drugačija nego pre odlaska, ali roditelji mi često već posle par nedelja pričaju da razgovaraju sa detetom nekoliko puta nedeljno telefonom i ti razgovori su kvalitetno mnogo bolji nego oni koje su vodili u prolazu, srećući se u kuhinji ili u hodniku kod kuće, gde su padala samo pitanja tipa da li si oprao garderobu za fudbal ili šta imaš za domaći. Jednostavno razgovaraju o ozbiljnijim stvarima – додаје. Што се тиче безбедности, како истиче Барбара Саламон: традиционални кампуси су веома безбедни, готово као тврђаве. Често се налазе ван града. Тамо није могуће да неко са стране уђе, нити да дете непримећено изађе са таквог кампуса.
С друге стране, ученици се најчешће плаше губитка пријатеља. Вршњаци су за тинејџере цео свет и млади се плаше да ће једноставно изгубити те контакте, да ће изгубити пријатеље, изгубити другове. Заиста, те везе са тинејџерима из града из ког је ученик постају слабије, јер се једноставно не виђају свакодневно, али успостављање контаката са вршњацима на кампусу иде веома лако и пријатно, јер тамо не само васпитачи, већ и цео програм школе је тако осмишљен да подстиче тим билдинг, деца се упознају и интегришу. Тако стварају одлична познанства која им отварају ум за различите културе, различите светоназоре. Друга, већа брига такође се односи на односе, али на успостављање нових односа у новој земљи, у новој школи. Смирујем – успостављање контаката са вршњацима на кампусу иде веома лако и пријатно, јер се користи тим билдинг, деца се упознају и интегришу. Као резултат тога, стварају одлична познанства која им отварају ум за различите културе, различите светоназоре и често трају много година –објашњава Barbara Salamon.
Улагање у децу не мора бити неизвесно
Често се чује да је улагање у децу најнеизвеснија инвестиција – никада не знате шта ће из тога произаћи. Када је реч о одласку у школу ван граница земље, говоримо о дугорочној инвестицији која захтева значајна средства. Ипак, постоје начини да проверите да ли је ово решење одговарајуће за ваше дете.
Породицама које још увек имају времена, односно долазе код мене неколико година пре планираног почетка школовања у иностранству, дакле најмање годину и по дана раније, предлажем да пошаљу дете на summer school, односно летњи курс на кампусу стране школе. Током таквог курса ученик живи на кампусу, види како је то живети у већој заједници, има правила којих мора да се придржава и може да провери да ли му то заиста одговара, да ли ће се добро осећати и да ли жели да иде на такво место на дуже време –објашњава Барбара Саламон и додаје:Друга опција је учешће на догађају Boarding School Expo – конференцији и сајму који ће се одржати 28. септембра у Варшави у хотелу Белото. Током овог догађаја биће одржана конференција на којој ће наступити бивши ученици интерната, неки који су завршили школу ове године, али и они који су већ зрели људи и они ће причати о мотивацијама које су их навеле да изаберу школу, о почецима у тим школама и како је боравак у интернату утицао на њихов живот. Биће и интервју са породицом која има дете у интернату, као и предавања о томе које врсте школа постоје, како изабрати школу и по чему се образовање разликује у различитим земљама.
Нема сумње да је образовање у интернатским школама велика инвестиција, недостижна за већину пољских породица.На пример, за апсолвента осмог разреда основне школе, односно за ученика који одлази у гимназију, просечан износ је око 250-300 хиљада злота годишње. Најнижи трошкови су, на пример, у Шпанији и Португалији, где добре школе могу да се нађу већ за нешто више од 40 хиљада евра. Најпопуларније интернатске школе у Великој Британији обично коштају од 200-300 хиљада злота, у зависности од локације, кампуса итд. Сличне цене, мало више, су у Северној Америци. Са друге стране, најскупље школе, оне из највише категорије, налазе се у Швајцарској, где је за годишњи боравак детета потребно уложити од 0,5 милиона до чак 800 хиљада злота.– описује Барбара Саламон.
Ове суме могу деловати велике, међутим Барбара Саламон истиче: Treba имати на уму да школарина укључује наставу, смештај са храном, приступ комплетном спортском комплексу, односно базенима, понекад ергели, спортским игралиштима, теретанама, свему што одређена школа има да понуди. Додатни трошак поред школарине су визе и евентуално осигурање, ако је за дату визу обавезно и није прихваћено оно које нуди школа. Још један додатак је џепарац, али то су симболичне суме, јер се ради о износима од неколико десетина евра или фунти недељно. И тај џепарац је деци потребан само за одлазак у Starbucks или McDonald’s и сличне ствари – све остало им је обезбеђено у кампусу. Чак и између оброка увек има воћа, неких грицкалица и пића. Последњи додатни трошак су авионске карте. Ако дете похађа интернатску школу у Европи или Великој Британији, неколико пута годишње ће долазити кући на распуст – школе деле годину на 3 триместра. Ако је пак дете у Северној Америци и нема смисла да на сваки распуст долази кући, прво због цене карата, друго због умора од међуконтиненталних путовања, онда ако дете остаје у кампусу током распуста, треба додатно платити за сваки такав период око 700-800 долара.
Фокус на развоју појединца као кључ успеха
Имамо веома талентовано дете, због тога смо подигли лествицу још више. Оно што је било од огромне вредности током разговора нашег сина са представником, или мојих питања, била је разноврсност образовне понуде, али и ниво образовања. Зато што је нашем сину, иако је ишао путем приватних школа у Пољској, школа била „претесна”, у смислу да би морао да иде индивидуалним током из многих предмета. Веома брзо је усвајао знање из различитих области. Оно што је за нашег сина било изузетно важно у образовању у Сједињеним Државама, јесте то што он сам креира свој програм наставе током године. Може да изабере предмете који су његова јака страна, на пример природне науке, али истовремено може да се развија у историји или геополитици, које уопште нема у Пољској, а које такође воли. Истовремено, одлично развијена спортска понуда, јер је наш син већ дуги низ година ангажован у разним спортским дисциплинама. – примећују родитељи четрнаестогодишњака, а затим додају: Друга битна ствар је то што те предмете истовремено можеш да изабереш на свом образовном нивоу. Када би наш син ишао у школу у Пољској, био би или у одељењу са проширеном математиком и физиком, или информатичком, и тада апсолутно не би имао своју историју, геополитику, друге ствари које га занимају. Морао би истовремено да учи све предмете на нивоу првог разреда гимназије, јер такав имамо систем, а он већ данас из неколико предмета похађа наставу са статусом Honors, односно проширену наставу, и учи те предмете са ученицима из старијих разреда..
У САД предмети које је одабрао су, на пример, математика на нивоу наше треће године гимназије. Одмах похађа и часове америчке књижевности, а не енглеског за странце, јер му је енглески језик веома добар. Сада има и предмет Western Civilization. То није класична историја, већ одабране области историје које га занимају. Тамо такође нема математике у општем смислу, већ постоји алгебра I и II, геометрија и тако даље. Ниво се прилагођава могућностима детета и ученик напредује на оном нивоу на ком се заиста налази. Има разноврсне часове са ученицима из различитих разреда. Није везан за једно одељење од 30 ученика, већ је програм прилагођен његовом образовном нивоу и прелази са једног предмета на други. Упознаје друге, занимљиве људе који такође желе да се развијају у тој области. Невероватна вредност је и мултикултуралност.
Практика пре свега
Ово није теорија, ово нису предавања. Има веома много практичних часова, биологија је веома практична, раде у лабораторији, физика је веома практична. Много часова је практично, имају лабораторије прилагођене одређеним предметима, имају роботику, где једноставно праве роботе, дакле много таквих активности које у Пољској једноставно не би могао да искусиш –резимира мајка једног од ученика Фрајебург академија, па додаје:Данас, после месец дана у школи, син је једноставно одушевљен. Зове нас скоро сваки дан и стално понавља да је то био одличан избор, веома је задовољан часовима, има сјајне наставнике. Дакле, то је такође огромна вредност за њега. Он је много желео да се упише у страну школу иако је знао да је то велики трошак, а ми не спадамо у људе који су лако донели ту финансијску одлуку, али данас знамо да је вредело. Страна школа има шансу да буде школа за свако дете.
Šкола у САД не мора бити само сан
Рећи ћу отворено – истиче мајка 14-годишњака – разговарам са пријатељима, ја сам „амбасадорка” страних образовних програма и знам да нико од нас у Пољској не размишља на тај начин и мислимо да је то нешто веома далеко и немогуће, финансијски недоступно за већину породица у Пољској. И ја сам тако мислила, али постоје разне врсте стипендија за изузетно талентоване ученике, било у знању или спорту. Наравно, потребна су и сопствена средства и то је огромна инвестиција, али могу отворено да кажем да ћемо дати све од себе да наше дете иде путем страног образовања, јер заиста видимо огромну вредност, његов развој, не само интелектуални, већ и животну зрелост. И заиста, то вреди сваког новца. То је толико вишеслојан развој да када гледам своје дете после месец дана у тој школи, под огромним сам утиском не само његовог развоја, већ и радости због школе, а то је изузетно важно. Он воли то место, воли да иде тамо, воли да дискутује са наставницима, другим ученицима. И то нам је огромно задовољство. Мој муж увек понавља, слушајући своје дете и видећи те добре емоције, да то вреди сваког новца. Са своје стране могу само да додам да вреди веровати професионалцима, а таква је без сумње г-ђа Бася –закључује.
