Државна или приватна школа? А ако приватна, да ли у земљи или можда у иностранству? Пред овим дилемама сваке године стоји много родитеља. За мишљење на ову тему питали смо Барбару Саламон, која се професионално бави саветовањем, проналажењем и вођењем породица кроз процес уписа у интернатске школе широм света.
Интернатске школе, те приватне, најпрестижније, и даље су ниша и из Пољске сваке године одлази неколико стотина људи – коментарише експерткиња. Са друге стране, према подацима Independent School Council, организације која окупља приватне интернатске школе, прошле године број пољских ученика у Великој Британији, односно у земљи где има највише таквих школа, порастао је за 37%, док је раст за друге националности износио око 1-1,5 процената.
Школа у иностранству – за свакога понешто добро
На почетку моје делатности већина ученика који су одлазили из Пољске били су средњошколци – после другог разреда. Дакле, говорили смо о одласку на последње две године школовања, што је заправо довољно да се стекне британска диплома A-levels или међународна матура – објашњава Барбара Саламон, а затим додаје: Међутим, откако у Пољској више нема гимназије, отприлике 40% ученика одлази након завршетка основне школе. Шта може бити занимљиво, око 20% мојих штићеника су још млађа деца – најмлађи су у тренутку одласка имали 11 година. У швајцарским школама већ има и седмогодишњака из Пољске, али ту је реч о породицама које већ имају вишегенерацијску традицију таквог школовања.
Швајцарске школе су најскупље, то је чињеница, али такође нуде највиши квалитет. Запошљавају најбоље едукаторе из целог света. Контакти које млади људи остваре током школских година у Швајцарској не могу се упоредити са готово ниједном другом земљом. Поред тога, ове школе одликује изузетна брига о безбедности ученика. Већ сама чињеница да је Швајцарска деценијама неутрална и да се не укључује у међународне сукобе говори о томе да је тамо безбедно, али то је нешто више од тога. У тамошњим школама можете се осећати као у тврђави – ништа вас не ограничава, а ипак вам је обезбеђен максималан ниво безбедности, укључујући и све врсте осигурања –истиче саветница за образовање.
Networking u švajcarskim internatima je jedna od ključnih prednosti које привлаче породице из целог света. Ове школе су познате не само по захтевним академским програмима и инфраструктури светског нивоа, већ и по изузетним могућностима за изградњу трајних односа међу ученицима – истиче едукативна саветница Барбара Саламон, а затим додаје:Не ограничава се само на упознавање са школским друговима. Ученици имају приступ и мрежи алумнија и породица са сличним амбицијама, што подстиче стварање веза које могу довести до професионалне сарадње, пракси или заједничких пословних подухвата.
Internatsko školovanje kao rešenje mnogih svakodnevnih problema
Мотивације за одабир оваквог начина учења за дете су различите. Госпођа Барбара дели родитеље у три категорије – родитељи ученика који су често веома талентовани, веома амбициозни и желе да њихово дете студира на најбољим универзитетима света, као што су Оксфорд, Кембриџ, Ајви Лига у Сједињеним Америчким Државама. Друга група су родитељи деце која имају много ваннаставних активности – на кампусима интернатских школа може се практично радити све. То су као мала села која подсећају помало на универзитетске кампусе у Сједињеним Државама. Наравно, свака школа има свој профил и своје јаке стране, јаке спортове, јаке уметничке активности. И то помаже логистички –примећује Барбара Саламон.
Трећа група су родитељи ученика са решењима из психолошко-педагошких саветовалишта. У Пољској имамо све више таквих ученика, уопште у свету, зато што расте свест и дијагностика тих различитости. А пољске школе нису увек у стању да се адекватно побрину за таквог ученика, углавном због недостатка стручног кадра. Са друге стране, школе са интернатом имају одличан кадар, много асистената, пуно подршке за такве ученике и, боравећи у одговарајућој школи, тај ученик може да развије своје таленте и да не буде толико фрустриран као што често јесте у пољској школи –истиче саветница за образовање.
Предност светског образовања у односу на национално
Осим тога, швајцарске школе придају велики значај личном и професионалном развоју кроз ваннаставне активности, лидерске програме и догађаје који повезују ученике са истакнутим личностима из различитих области. Овакви контакти припремају ученике за функционисање у глобализованом свету, где односи могу имати кључну улогу у личном и професионалном развоју –истиче Барбара Саламон.
С друге стране, америчке школе са интернатом увек траже културну разноликост међу ученицима, а пољске породице традиционално васпитавају фокусиране, отворене, мотивисане и креативне младе одрасле. Уопштено говорећи, те црте карактера у комбинацији са авантуристичким духом подстичу ученике да постижу неочекиване резултате. Američke škole sa internatom nude zahtevne, ali i veoma raznovrsne i zanimljive akademske programe. Учење кроз искуство, разноврсне културне размене у оквиру програма са интернатом и вредновање индивидуалне креативности, омогућавајући ученицима да креирају сопствени пут – описује едукативна саветница.
Одлазак у школу у иностранству – разлог за бригу?
Родитељи се најчешће плаше губитка везе са дететом, а на другом месту је брига за безбедност, јер ипак млада особа, тинејџер, функционисаће у другој земљи, неколико стотина или неколико хиљада километара од куће – примећује Барбара Саламон. Ти страхови често нестану већ после неколико месеци боравка детета. Та веза са породицом је мало другачија него пре одласка, али родитељи ми често причају већ после пар недеља да разговарају са дететом неколико пута недељно телефоном и да су ти разговори много квалитетнији него они које су водили у журби, пролазећи једни поред других у кухињи или ходнику код куће, где су падала само питања типа да ли си опрао ствари за фудбал или шта имаш за домаћи. Једноставно причају о озбиљнијим стварима –додаје.
С друге стране, ученици се најчешће плаше губитка пријатеља. Вршњаци су цео свет за тинејџере и млади се плаше да ће једноставно изгубити те контакте, да ће изгубити пријатеље, изгубити другове. Заиста, те везе са тинејџерима из града из ког ученик долази постају слабије, јер се једноставно не виђају сваки дан, али успостављање контаката са вршњацима на кампусу одвија се веома лако и пријатно, јер тамо не само васпитачи, већ и цео школски програм је тако осмишљен да ради се на тим билдингу, деца се упознају и интегришу. Тако стварају одлична познанства која им отварају ум за различите културе и различите светоназоре. Друга, већа брига такође се односи на односе, али на успостављање нових односа у новој земљи, у новој школи. Смирујем – успостављање контаката са вршњацима на кампусу протиче веома лако и пријатно, јер се примењује тим билдинг, деца се упознају и интегришу. Као резултат, стварају сјајна познанства која им отварају ум за различите културе, различите светоназоре и често трају много година – објашњава Барбара Саламон.
Међународна школа са интернатом – решење за елиту
У случају одласка у приватну школу са интернатом ван граница земље, говоримо о дугорочној инвестицији која захтева значајна средства. Ипак, постоје начини да се провери да ли је ово решење одговарајуће за наше дете.
Породицама које имају још времена, односно долазе код мене неколико година пре планираног почетка школовања у иностранству, дакле најмање годину и по дана раније, предлажем да дете оде на summer school, односно летњи курс на кампусу стране школе. Током таквог курса ученик борави на кампусу, види како је то живети у већој заједници, имати правила којих мора да се придржава и може да провери да ли му то заиста одговара, да ли ће се осећати добро и да ли жели да оде на дуже у такво место –објашњава Барбара Саламон и додаје:Друга опција је учешће на догађају Boarding School Expo – конференцији и сајму који ће се одржати 28. септембра у Варшави у хотелу Belotto.
Током овог догађаја биће одржана конференција на којој ће говорити бивши ученици интерната, неки од њих који су завршили школу ове године, али и они који су већ зрели људи, и они ће причати о мотивацијама које су их навеле да изаберу ту школу, о својим почецима у тим школама и како је боравак у интернату утицао на њихов живот. Биће и интервју са породицом која има дете у интернату, као и предавања о томе који све типови школа постоје, како изабрати школу и по чему се образовање разликује у различитим земљама.
Нема сумње да је образовање у интернатским школама велика инвестиција, недоступна већини пољских породица.На пример, за ученика који је завршио осми разред и прелази у гимназију, просечна сума износи око 250-300 хиљада злота годишње. Најнижи трошкови су, на пример, у Шпанији и Португалији, где се добре школе могу пронаћи већ за нешто више од 40 хиљада евра Најпопуларније интернатске школе у Великој Британији обично коштају од 200 до 300 хиљада злота, у зависности од локације, кампуса итд. Сличне цене, нешто мало више, су у Северној Америци. С друге стране, најскупље школе, оне из највишег ранга, налазе се у Швајцарској, где је за годишњи боравак детета потребно уложити од 0,5 милиона до чак 800 хиљада злота.– описује Барбара Саламон.
Ове суме могу деловати велике, међутим, стручњакиња истиче: Вреди запамтити да школарина укључује наставу, смештај са храном, приступ комплетном спортском комплексу, односно базени, понекад ергелу коња, спортска игралишта, теретане, све што школа има у понуди. Додатни трошкови поред школарине су визе и евентуално осигурање, ако је то потребно за одређену визу и није прихваћено оно које нуди школа. Још један додатак је џепарац, али то су симболичне суме, јер се ради о износима од неколико десетина евра или фунти недељно. И тај џепарац је деци потребан само за одлазак у Starbucks или McDonald’s и сличне ствари – све остало им је обезбеђено у кампусу.
Чак и између оброка увек има воћа, неких ужина и напитака. Последњи додатни трошак су авионске карте. Ако дете похађа школу са интернатом у Европи или Великој Британији, неколико пута годишње ће долазити кући на распуст – школе деле годину на 3 триместра. Ако је дете у Северној Америци и нема смисла да за сваки распуст долази кући, прво због цене карата, друго због умора од међуконтиненталних путовања, онда ако дете остаје у кампусу током распуста, потребно је додатно платити за сваки такав период око 700-800 долара.
Школе у САД – индивидуални приступ као кључ успеха
Имам пример 14-годишњака који је након Summer School отишао у школе у САД раније него што су то првобитно планирали његови родитељи, и то на друго место – првобитна идеја била је Канада. Овај ученик је прошао кроз четворостепену селекцију и уписао се у школу у Сједињеним Државама коју смо ми одабрали, захваљујући чему може да се развија на свим пољима својих интересовања –описује Барбара Саламон, а затим објашњава: У његовом случају, дечака веома талентованог и веома жељног да стиче знање, индивидуални приступ је једноставно неопходан за ефикасно и удобно учење. Poljske privatne škole bile su mu „pretesne“. У Сједињеним Државама он сам креира свој распоред часова. Може да изабере предмете у којима је најјачи и да их слободно комбинује – на пример, природне науке са историјом или геополитиком, које уопште нема у Пољској. У својој земљи не би имао такву могућност. Друга важна ствар – поменуте предмете истовремено може да изабере на свом образовном нивоу –објашњава Барбара Саламон.
Поменути ученик похађа математику на нивоу наше треће године гимназије. Истовремено одмах похађа и часове америчке књижевности, а не енглески за странце, јер му је енглески језик веома добар. Има и предмет Western Civilization. То није класична историја, већ одабране области историје које га занимају. Тамо такође нема само математике, већ постоје алгебра I и II, геометрија и тако даље. Ниво се прилагођава могућностима детета и ученик се развија на оном нивоу на коме заиста јесте. Постоје разноврсни предмети са ученицима из различитих разреда. Није додељен једном одељењу од 30 ученика, већ је програм прилагођен његовом образовном нивоу и он се креће између различитих предмета. Захваљујући томе, са једне стране учи оно што жели, на нивоу на ком се тренутно налази, што у коначном збиру даје најбоље резултате.
Пре свега, сва та предавања нису само теорија, нису само лекције. Има веома много практичних активности, биологија и физика су веома практичне, раде у лабораторији. Имају такође и роботику, где једноставно праве роботе, дакле много таквих активности које у Пољској или једноставно не би могао да искуси или би имао веома ограничен приступ њима –закључује едукативна саветница.
