У мајском сунцу Азурне обале по 78. пут је почео Филмски фестивал у Кану 2025 – догађај који деценијама окупља најзначајнија имена филма, врхунску моду и неугасли сјај црвеног тепиха. Али шта данас представља Кан? Да ли је то још увек храм филмске уметности или пре раскошан спектакл haute couture? А можда и једно и друго?
Жулијет Бинош – председница која Кан познаје као свој џеп
Ове године председница жирија постала је Жулијет Бинош – икона француске и светске кинематографије. То је симболичан избор. Глумица је дебитовала у Кану тачно пре 40 година. Данас, са богатим уметничким искуством и престижним наградама (укључујући јединствен тријумф на три најважнија европска фестивала – Кан, Венеција и Берлин), предводи међународни жири који оцењује 22 филма у трци за Златну палму.
– Кан није само такмичење – то је место где се филм суочава са светом и његовим немирима, рекла је Бинош током церемоније отварања.
Историја и престиж: Кан као светски барометар филма
Кански фестивал је настао 1946. године као одговор на пропагандну злоупотребу филма током рата. Од тада је постао један од најзначајнијих културних догађаја на свету. Овде је откривен Pulp Fiction Тарантина, овде је први пут приказан „Amour” Ханекеа и „Parasite” Бонга. Награда Златна палма данас је симбол уметничког тријумфа, али и — парадоксално — пасош за комерцијални успех.
Да ли Кан 2025 и даље поставља трендове или пре слави самог себе?
Мода, црвени тепих и… 200 сати шивења Диор хаљине
Тешко је говорити о Кану без помињања његовог другог – раскошнијег – лица. Црвени тепих је готово посебан спектакл: хаљине од Chanel и Valentino, накит вредан стотине хиљада евра, стајлинзи које коментаришу Vogue и Fashion Week Daily. Сама Juliette Binoche је на отварању одушевила у хаљини Dior, чија је израда трајала… више од 200 сати.
Бела Хадид, Леа Сејду, Џулија Гарнер, Тилда Свинтон – Кан им је не само биоскоп, већ и модна писта. За медије – извор слика које ће обићи свет брже од било ког филмског трејлера.
Сукоб перспектива: филмски ствараоци, звезде и публика
За ствараоце – Кане и даље представља врхунац. За глумце – прилика за међународни пробој. За критичаре – барометар расположења и уметничких трендова. Али не недостаје ни скептика.
– Кан је елита за елиту. За просечног гледаоца, то је место где свет филма постаје још недоступнији – анонимно коментарише један од француских критичара.
С друге стране, за ентузијасте фестивала управо је та елитност његова снага. Кан не тражи мејнстрим – он га претиче.
Питање за данас: шта значи Cannes 2025 у XXI веку?
Да ли је Кан 2025 и даље место где се рађа филм будућности, или пре културни реликт златног доба? Да ли црвени тепих помаже филму или га засенчује? А можда је тај напети баланс између уметности и луксуза управо суштина Кана – фестивала који непрестано флертује са парадоксом?
Једно је сигурно: 2025. године Кане не губи на значају. Златна палма и даље узбуђује. А свет – иако све више дигиталан и расут – једном годишње гледа ка Азурној обали са неугаслим одушевљењем.
