Још један земљотрес у свету моде? Пичоли одлази после само једне сезоне! Демна се враћа у облику Мартин Роуз у Balenciaga? Данас је пуно оваквих бучних наслова у штампи. А где је извор тих промена и шта Мартин Роуз може да донесе Balenciagi?
У моди, презиме оснивача често је истовремено и наслеђе и терет. Посебно када је његова кућа успела да створи неколико потпуно различитих идентитета. Баленсијага је управо такав случај. Кристобал Баленсијага је револуционисао високу моду. Демна је трансформисао бренд у културни феномен савремене моде. Пјерпаоло Пичоли је веровао у прецизно кројаштво у највишем стилу, а сада кормило преузима Мартин Роуз – дизајнерка чији је језик израстао из лондонских супкултура, мушке гардеробе и уличних посматрања.
Ова промена изазива питање: шта заправо бирају клијенти Balenciaga? И да ли су промене резултат трагања или паничан покушај спасавања буџета? Посебно ако имамо у виду кризу продаје у Gucci, који као и Balenciaga припада Kering групи.
Cristóbal: архитектура уместо декорације
Cristóbal Balenciaga је био архитекта форме. Интересовало га је пространство између одеће и тела, запремина, конструкција, линија рамена. Начин на који тканина може самостално да гради силуету. Sack Dress из 1957. године, капут у облику кокона или балон хаљина нису били само још једне варијанте женске одеће. Оне су доводиле у питање поредак у коме је одећа требало да истиче атрибуте женствености.
Balenciaga је предлагао елеганцију: скулптуралну, интелектуалну, понекад готово апстрактну. Њена снага била је у конструкцији и савршенству израде. Његова храброст у довођењу у питање пропорција и уверење да одећа може променити начин на који посматрамо тело били су револуционарни. А истовремено изузетно елегантни и женствени. То су особине које посебно привлаче моју пажњу.
Демна и Кристобал: више заједничког него што естетика сугерише
На први поглед тешко је замислити већи контраст него између Кристобала и Демне. Први је радио са најквалитетнијим тканинама, прецизношћу атељеа и архитектуром високе моде. Други је унео у Баленсиагу предимензиониране дуксерице, деконструисан крој, прљаве патике, уличну естетику, интернетску иронију и слике савремене дистопије. Triple S, Speed Trainer или оверсиз силуетe постали су заштитни знаци нове епохе куће.
Међутим, свести Демну на дизајнера који је заменио haute couture стритвеаром било би поједностављење. Између Balenciaga и Демне види се заједничка визија: одбојност према устаљеним пропорцијама и готовим дефиницијама елеганције. Оба су третирали силуету као поље експеримента. Разликовала су их средства и културни контекст, али их је спајала амбиција да промене начин размишљања о одећи. И експериментисање са правилима.
Демна је урадио нешто што се не може оцењивати искључиво естетским категоријама: створио је савремену слику Balenciaga-е, која је почела да функционише далеко изван модне писте. Бренд је постао део интернет културе, музике, уличног стила и разговора о новом луксузу. За многе млађе купце Balenciaga данас значи управо предимензиониране форме, патике и провокативну дистанцу. То није цела прича о кући, али јесте њен најпрепознатљивији савремени слој.
Piccioli: повратак методи, а не костиму
Пјерпјало Пичоли је дошао у Баленсијагу са другачијим искуством. Годинама је у Валентину развијао језик заснован на боји, емоцијама и мајсторству кутура. Оно што је понудио у првој колекцији био је веома сложен концепт. Године 2025. започео је причу реинтерпретацијом Sack Dress, једног од најважнијих креација Кристобала. Међутим, није се радило о репродукцији архивског кроја. Пичоли је говорио о оснивачу као о архитекти, вајару и сликару који је истраживао тело кроз форму. Желео је да разуме његов начин размишљања, а не да приреди ревију музејских цитата. Зато је спајао кутур конструкцију са свакодневним елементима гардеробе: фармеркама, дуксерицама или спортском обућом. Његова Баленсијага требало је да буде место сусрета авангардне традиције куће и савременог језика који је изградио Демна. Морам искрено да признам да ме је та визија веома привлачила. Зато је и објава о његовом одласку била непријатно изненађење.
Зашто је овај покушај трајао тако кратко? Пичоли је отишао после око 16 месеци. Керинг није навео званичан разлог раскида, па је тешко рећи да ли су пресудили резултати продаје, разлике у визији или недостатак прихватања од стране клијената. Ипак, не може му се оспорити храброст и визионарство.
Martine Rose у Balenciaga: дизајнерка мушкости у дому Cristóbala
Martine Rose у Balenciaga – признајем, није изненађујући избор. Пре свега зато што је већ сарађивала са брендом. У периоду од 2015. до 2018. године сарађивала је са кућом као консултанткиња на мушким колекцијама, за време дирекције Демне. Дакле, познаје културну позадину савремене Balenciaga. Ипак, има сопствену осетљивост и језик.
Британска дизајнерка основала је сопствени бренд у Лондону 2007. године. Њена одећа произилази из посматрања локалних заједница, музике, клубова, рејва, фудбалских трибина и свакодневних кодова облачења. Њу занима не толико идеална силуета, колико карактер човека који носи одећу.
У њеним колекцијама одело је често претерано широко, рамена широка, панталоне необично кројене, а спортска одећа добија нови контекст. Роуз ме подсећа на научника који проучава дефиниције мушкости и друштвени значај одевања. Она такође није странац за Balenciaga. У овој номинацији постоји занимљив парадокс. Кристобал је створио једну од најутицајнијих визија женске силуетe у историји моде, Пичиоли је развијао језик женског кутура, а Роуз је позната пре свега по мушкој моди и реинтерпретацији мушкости. Она је прва жена на позицији креативне директорке Balenciaga.
Кога бирају клијенти?
Ово питање је можда помало провокативно, али на крају чак и haute cuture модне куће све своде на буџете. А то је све теже. Клијенти купују конкретне производе, препознатљиве кодове, статус и припадност култури. Објављујући номинацију Rose, Kering је наглашавао њену повезаност са младом генерацијом и интуитивно разумевање културе. То је сигнал стратешких амбиција групе. Rose има прилику да задржи културну енергију епохе Demny, али надамо се да неће бити копија. Њен задатак ће бити да свој језик пренесе на ниво глобалне луксузне куће и пронађе равнотежу између културне кредибилности и производа које ће клијенти заиста желети да купују.
Balenciaga не мора да бира између Cristóbala и Demne. Њихове естетике раздваја готово све, али их повезује уверење да мода не треба само да потврђује постојећа правила. Piccioli је покушао да подсети колико конструкција може бити радикална. Rose може да подсети да култура може бити подједнако радикална.
