Још до недавно Chanel се чинио као недодирљиви бренд, али истовремено изненађујуће тих. Модна кућа која је деценијама дефинисала елеганцију и постављала темпо целој индустрији, почела је да функционише више као савршено вођена институција него као модно царство које буди емоције. Твид сакои су се и даље одлично продавали, цене култних торби расле су брже од инфлације, а ревије су привлачиле масе славних личности. Проблем је био у томе што мода више није сањала о Chanel-у. Али сањати није престао Matthieu Blazy…
И тада се појавио Matthieu Blazy…
За индустрију, његова номинација била је нешто више од још једне промене креативног директора. То је требало да буде преломан тренутак. После година естетске сигурности, Chanel-у је била потребна нова енергија — не револуција ради саме провокације, већ дизајнер који ће бренду вратити машту. Blazy се чинио као идеалан кандидат.
Француско-белгијски дизајнер годинама је имао репутацију једног од највећих перфекциониста савремене моде. Није градио око себе легенду славне личности, није изазивао скандале, није продавао своје име гласније од колекција. У свету великих егоа био је пре тихи архитекта луксуза. Управо захваљујући раду за Bottega Veneta стекао је статус дизајнера кога индустрија воли. Умео је да ствара луксузне ствари, али без остентације. Мода под његовим вођством изгледала је богато, али никада тешко. Била је интелигентна, савремена и изненађујуће људска.
…Баш тога је почело да недостаје Chanel
После одласка Карла Лагерфелда, бренд је ушао у фазу мирног континуитета под вођством Виржини Вијар. Проблем је био у томе што луксуз без напетости брзо постаје предвидљив. Критичари су све чешће писали да Chanel данас више подсећа на премиум корпорацију него на модну кућу која дефинише културу. Колекцијама се замерала конзервативност, а естетици — недостатак свежине. Чак су и верни клијенти почели да говоре о умору.
Финансијски резултати су само делимично прикривали проблем. Када је глобално тржиште луксуза почело да успорава, и Chanel је осетио успоравање. Индустрија је почела да поставља питање које се још пре неколико година нико не би усудио да изговори наглас: да ли Chanel и даље поставља смернице или сада само живи од сопственог наслеђа?
Деби Блазија је требало да отклони те сумње — и учинио је то брже него што су многи очекивали.
Већ прва ревија изазвала је реакцију какву Chanel одавно није видео. У Grand Palais вратиле су се спектакуларност, емоција и осећај да се учествује у нечем важном. Критичари су писали о „повратку магије“. Најзанимљивије је, међутим, било то што Blazy није покушавао да копира Lagerfelda. Није реконструисао архиве нити градио носталгију. Уместо тога, раставио је ДНК Chanel на делове и поново их саставио.
Твид је одједном постао мекан и флуидан. Одела су добила опуштенији карактер. Силуете су изгледале слободније, као да је луксуз коначно престао да се бори за перфекцију. Одећа је почела да живи у покрету. Чак су и класични елементи бренда изгледали мање свечано, а више савремено.
Та лакоћа, та прозрачност
Дизајнер јасно удаљава Chanel од круте луксузности која се повезује са савршено стилизованом клијенткињом која седи у првом реду на haute couture ревијама. Његов Chanel је свакодневнији, природнији и знатно млађи. Међутим, не ради се о јефтином „youth marketing“-у, већ о промени енергије бренда. У колекцијама су се појавила нова лица, аутентичније кастинге и силуетe које не изгледају као да су створене искључиво за црвени тепих.
Matthieu Blazy је промена
Бранша је брзо прихватила нову нарацију. Vogue је писао о „најузбудљивијем Chanel у последњих неколико година“, а коментатори су почели да говоре о могућем почетку нове епохе француске модне куће. На друштвеним мрежама појавило се нешто што је Chanel у дуго недостајало — аутентично интересовање млађе генерације љубитеља моде.
Наравно, нису сви одушевљени. Део дугогодишњих клијенткиња сматра да нови Chanel постаје превише модеран, превише лежеран и мање класичан. Неки чезну за некадашњом елеганцијом. За софистициранијом женственошћу која је била карактеристична за раније године бренда. Али управо у томе лежи парадокс луксуза: модна кућа која никога не дели, веома брзо престаје да узбуђује било кога.
Blazy дели и изазива питања… размишљања…
Његова стратегија није заснована на борби, нити на надметању са наслеђем Chanel. Зато активно враћа бренду културну снагу. То је суптилна, али фундаментална разлика. Дизајнер не покушава да претвори Chanel у улични бренд за генерацију TikTok-а. Уместо тога, гради савремени луксуз заснован на емоцијама, квалитету и машти.
И можда управо зато цео модни свет данас гледа на Chanel са таквом пажњом.
Јер по први пут после дуго времена није реч само о продаји још једне торбе. Реч је о питању да ли једна од највећих модних кућа на свету још увек заиста уме да дефинише будућност.
А Матије Блази данас изгледа као човек који може да осмисли ту будућност.
